Auto-put “Bratstvo-jedinstvo”

Autoput Bratstvo i jedinstvo – Аутопут Братство и единство – Avtocesta Bratstvo in enotnost –

Аутопут Братство и јединствo – Highway “Brotherhood and Unity”

 

Autoput Bratstvo i jedinstvo je bio najvažniji putni pravac u nekadašnjoj Jugoslaviji. Povezivao je četiri republike, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju i Makedoniju i tangirao Bosnu i Hercegovinu. Sagrađen je u prvim godinama posle Drugog svetskog rata, a stariji ga pamte po truckavim betonskim pločama. Ova saobraćajnica je danas u procesu nestajanja jer je zamenjena savremenim auto-putem sa šest saobraćajnih traka. Ostale su sačuvane trase koje vode kroz naseljena mesta, kao sačuvane sonde koje svedoče o velikom posleratnom projektu povezivanja naroda Jugoslavije i njenih velikih privrednih centara.

 

 

Danas možemo da se vozimo kratkim trasama kroz Kranj, Škofju Loku, Medvode, Ljubljanu, između Grosuplja i Novog Mesta, kroz Zagreb, Beograd i Leskovac. Deonice auto-puta kroz Grdeličku klisuru i dolinu Vardara oko Demir-kapije će biti završene tokom 2017-18, tako da će nestati poslednje dugačke deonice starog auto-puta u Srbiji i Makedoniji.

 

 

Jugoslovenska vlada je posle Drugog svetskog rata donela stratešku odluku o izgradnji drumske saobraćajnice, na osnovu plana iz perioda Kraljevine i nakon jasno definisanih socio-ekonomskih odnosa u socijalističkoj Jugoslaviji. Na odluku o izgradnji je uticala i povećana potreba za drumskim saobraćajem. U izgradnji autoputa su učestvovale omladinske radne brigade, koje su sačinjavali jugoslovenski i inostrani omladinci i pripadnici JNA. Skoro 300.000 ljudi je učestvovalo u izgradnji. Prva izgrađena deonica je bila Zagreb-Beograd u dužini od 382 kilometra, otvorena 27. jula 1950. godine. Put je bio predviđen za oko 9000 automobila dnevno, a kasnije i do 40.000 vozila. Veći deo puta je bio izgrađen od betonskih ploča. Povezivao je najvažnije gradove, privredne centre, industrijske i poljoprivredne oblasti. Polazio je (ili završavao) kod Jesenica, na graničnom prelazu Podkoren, prolazio kroz Kranj, Ljubljanu, Novo Mesto, Zagreb, Slavonski Brod, Sremsku Mitrovicu, Beograd, Niš, Skoplje, Veles, do Gevgelije.

Nosio je evropske oznake:

E-61 (A) Podkoren-Jesenice-Ljubljana

E70 Ljubljana-Zagreb-Beograd

E75 Beograd-Skoplje-Gevgelija (Gr)

Tokom narednih decenija korišćenja, put sa dve saobraćajne trake je postao pretesan za automobilski i kamionski saobraćaj koji je poprimio kontinentalnu važnost. Stoga se pristupilo proširenju profila na standardni auto-put (2+1 saobraćajna traka u svakom smeru). Ovaj veliki posao je počeo da se realizuje početkom sedamdesetih godina XX veka, a prve deonice su sagrađene od republičkih centara ka periferiji (auto-put kroz Beograd do Aerodroma, Zagreb – Ivanja Reka, kasnije Beograd – Batočina, Skoplje – Veles, itd). Projekat su realizovale Republike pojedinačno, a prednjačile su Srbija i Hrvatska. Novi auto-put u najvećem delu poklapa trasu prvog auto-puta iz pedesetih godina.

 

Sa početkom rata u Jugoslaviji 1991. prestaje potreba za povezivanjem nekadašnjih republika i ceo potez autoputa osim imena gubi i na značaju. Novoformirane države u novim geostrateškim okolnostima počinju da razvijaju druge putne koridore od većeg nacionalnog značaja (Maribor – Ljubljana – Koper, Zagreb – Rijeka – Split, Beograd – Novi Sad – Subotica i Skoplje – Tetovo – Gostivar). Nakon 2000, godine, evropski Koridor X, koji se poklapa sa trasom Auto-puta Bratstvo-jedinstvo ponovo dobija na značaju, pod pritiskom evropskih zemalja i nakon uspostavljanja komunikacija između nekada zaraćenih država.