Gradovi ostrva u Jadranskom moru – Città Isole nel mare Adriatico

Mreža Gradova – ostrva povezuje specifičan oblik urbanog organizovanja gradova na obalama Jadranskog mora. Reč je o gradovima koji svojom urbanizovanom površinom zauzimaju celo ostrvo. U prošlosti, od antike i ranog srednjeg veka, ljudi su organizovali određena naselja na ostrvima, najviše iz odbrambenih razloga. Sva ostrva su veoma blizu kopnu, najčešće par desetina metara, da bi obezbedili dobru komunikaciju sa zaleđem.

Na istočnoj obali Jadrana postoji veliki broj naseljenih ostrva, ali ona nisu tema ovog prikaza.

Topološki, gradovi ostrva se dele na dve grupe:

-u prvom slučaju su gradovi u lagunama na ravničarskom severu Jadrana (Italija). Laguna oko ostrva je pružala prirodnu zaštitu od neprijatelja i ovi gradovi nisu bili utvrđivani. To su Venecija, Chioggia, Burano, Murano i Grado. Ovoj grupi pripada i Nin.

– u drugom slučaju su gradovi na uzvišenim hridima duž istočne obale Jadrana (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora). Većim delom su hridima okrenuti prema otvorenom moru, pa su morali bili utvrđeni na strani okrenutoj kopnu (Koper, Izola, Rovinj, Dubrovnik, Sveti Stefan). Izuzetak je Trogir, koji je na ravnom  terenu.

 

 

Tokom vekova i nakon pojačanog urbanog, privrednog i demografskog razvoja u periodu XV-XVII veka, gradovi na istočnoj obali su se proširili na kopnene delove. Veza između dva dela grada je u početku bila most, zemljana pregrada, da bi velikim zatrpavanjem kanala došlo do fizičkog povezivanja dva dela grada. Time su ostrva postajala poluostrva (Koper, Izola, Rovinj, Primošten, Dubrovnik). Rovinj je u početku bio vezan sa kopnom drvenim mostom, koji je zamenjen kamenim 1443. godine. U XVII veku kanal je zaprtan. Ostali gradovi (Nin, Trogir, Sveti Stefan i gradovi u lagunama na severu) i danas žive kao ostrva odvojena od kopna, ali su mostovima ili prevlakom povezani sa kopnom. Izuzetak su Murano i Burano koji nemaju kopnenu vezu, već se do njih dolazi isključivo plovilom.

U sklopu mreže Gradovi-ostrva se nalaze i dva najlepša jadranska grada, nevesta Jadrana i njen kraljević, Venecija i Dubrovnik.

Venecija je nastavila da živi svoj ostrvski život koji je baziran na vodenom saobraćaju. Dugačkim mostom od 6 kilometara je drumski i železnički povezana sa mestom Mestre i kopnom. Ova savremena veza, iako istorijski nekorektna, predstavlja infuziju savremenih kretanja u umiruću Serenissimu.

Interesantan je i primer Kopra. Južno od starog grada na ostrvu, prema kopnu, nalazila se velika močvarna površina, nepodesna za bilo kakvu ljudsku aktivnost, koja je sistemski zatrpavana tek nakon Drugog svetskog rata. Danas imamo moderne strukture koje neposredno okružuju stare četvrti, otvorene blokove savremenih poslovnih građevina u kontrastu sa tradicionalnim mediteranskim gradom.

 

 

Posebno su specifični primeri Rovinja i Dubrovnika. Oba grada na hridi i na kopnu je razdvajao uski morski kanal. U poznom srednjem veku, kanali su zatrpani i na njihovim trasama postavljeni glavni trgovi i ulice današnjih Rovinja i Dubrovnika. U Rovinju su to Trg Maršala Tita, Trg na mostu / Piazza al Ponte i ulice Pietra Ive i Giuseppe Garibaldija, u Dubrovniku je glavna ulica Piaca / Stradun. Ujedinjeni Dubrovnik nakon spajanja ostrva i kopna dobija jedinstven sistem utvrđenja koji ga i danas krasi.

 

KOPER

 

IZOLA

 

ROVINJ

 

NIN

 

TROGIR

 

DUBROVNIK

 

SVETI STEFAN