Neboderi – Nebotičniki – Grattacielli – Hochhäuser

Mreža istorijskih građevina Neboderi obuhvata pregled visokih modernih zgrada u centrima evropskih gradova, koje su građene pre ili nakon Drugog svetskog rata, u periodu od kasnih dvadesetih godina XX veka do oko 1960. godine. Kao tehnička i graditeljska čuda svoga doba, ljudi im dali slikovit naziv neboder (hrvatski), nebotičnik (slovenački), grattaciello (italijanski), Hochhaus (nemački), skyscraper (engleski), i te nazive do danas nose pojedine znamenite zgrade u Trstu, Rijeci, Sarajevu, Ljubljani, Zagrebu, Beču, Diseldorfu. Zbog toga u nazivu itinerera nema srpske reči oblakoderi jer ovu reč ne sadrži ni jedna zgrada kao toponim.

 

Moderne građevine sa dominatnom kulom su se po pravilu gradile kao interpolacije između postojećih objekata u nekom od istorijskih stilova. Svojom masom, visinom i stilskom modernističkom čistinom postaju događaj u gradu, znamenje tehnološkog progresa ali i velikih rasprava zbog visine i neodobravanja konzervativnih građana zbog pročišćenog stila. Prikazuju hrabar duh investitora i graditelja, konstruktivnu smelost ka osvajanju novih sloboda „prozračne i bestežinske lakoće“ i dominantan uticaj savremenog graditeljstva koji je dolazio iz istorijom rasterećene Amerike.

Položaj im je uvek na parceli, na građevinskoj liniji. Razvojem ovog tipa došlo se uskoro do pojma soliter, slobodnostojeće (usamljene) zgrade povučene od regulacije ili bez svoje parcele. Obzirom da je tadašnja urbanistička regulativa u velikim gradovima dozvoljavala gradnju do najčešće pet spratova, a gradskom siluetom su dominirali tornjevi crkva i većnica, za izvođenje ovih zgrada morala se doneti posebna odluka. Po nekakvom pomodnom ključu, na dominantnim uglovima u centru grada, duž glavne saobraćajnice, sve ove zgrade imaju isti model: glavno telo koje se po spratnosti ili krovnom vencu uklapa sa okolnim zgradama, iz koje izlazi kula – vertikala. Spratnost kule se povećavala kako su godine odmicale, a u drugoj polovini tridesetih godina već je prelazila magičnih deset spratova. U prizremlju su smeštene prodavnice sa velikim zastakljenim izlozima, na međuspratu veći robni magazin, po spratovima poslovne prostorije i elitni apartmani, dok se u velikom broju slučajeva na poslednjem spratu nalazio restoran ili bar sa terasom, sa koje se pruža panoramski pogled na grad.

Arhitektura i oprema oblakodera-nebodera je dvadesetih i tridesetih godina 20. veka promovisala nova tehnička dostignuća, kao što su brzi liftovi, zajedničke perionice veša i centralno grejanje. Zajedno sa konstruktivnim sistemom i monumentalnom fasadom bez suvišnih ornamenata, predstavljaju simbole grada i države, želju za udobnim životom i radom i nagoveštaj novog doba, u kome će se glavni polovi uskoro sukobiti u velikom ratu.

 

 

Mreža obuhvata sledeće građevine (izbor), prema vremenu građenja:

Rotterdam, Witte Huis, arch. Willem Molenbroek, 1897-1898.

Frankfurt, Mousonturm, arh. Gärtner & Wollmann, 1923-1926.

Trieste, Grattaciello rosso -Palazzo Aedes, arc. Arduino Berlam, 1928.

Frankfurt, Gewerkschaftshaus, arh. Taut & Hoffmann, 1931.

Antwerpen, Boerentoren, arch. Van Averbeke, Vanhoenacker, Smolderen, 1931.

Ljubljana, Mali nebotičnik, arh. Herman Hus, 1931.

Wien, Hochhaus in Herrengasse, arch. Siegfried Theiss und Hans Jaksch, 1931-1932.

Ljubljana, Nebotičnik, arh. Vladimir Šubic, 1930-1933.

Zagreb, Neboder u Masarykovoj, arh. Slavko Löwy, 1933.

Rijeka, Neboder u Sušaku, arh. Josip Pičman, 1929-1939.

Novi Sad, Palata Dunavske banovine, arh. Dragiša Brašovan, 1935-1940.

Beograd, Palata Albanija, arh. Branko Bon i Miladin Prljević, 1938.

Beograd, Zgrada lista Vreme (Borba), arh. Branislav Kojić, 1938.

Rijeka, Neboder – Palača Arbori, arc. Umberto Nordio, 1939.

Sarajevo, Vakufski (Jatov) neboder, arh. Reuf Kadić, 1940-1947.

Trieste, Grattaciello – Torre Vriz, arc. Gino Valle, 1950-1957.

Kassel, EAM Hochhaus in Trepenstrasse, arch. Werner Seidel, 1955.

Zagreb, Drveni neboder, arh. Drago Ibler, 1956-1958.

Zagreb, Neboder, Slobodan Jovičić, Josip Hitil, Ivan Žuljević, 1957-1958.

Milano, Torre Velasca, arc. Banfi, Barbiano di Belgiojoso, Peressutti, Rogers, 1956-58.

Kranjski nebotičnik, arh. Marjan Šorli, 1960-64.