Virtuelna vožnja tramvajem i vozom po Novom Sadu

Virtuelna vožnja tramvajem i vozom po Novom Sadu javno je predstavljena 30. septembra 2011. godine, prezentacijom i javnom diskusijom u Kulturnom centru Novog Sada, koja je organizovana u sklopu obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti i povodom 100 godina uvođenja tramvajskog saobraćaja u Novom Sadu.

Organizator: Udruženje građana Suburbium

 

Ovo nije sentimentalno i romantično putovanje u prošlost, već aktivan prostorni prikaz dva saobraćajna sistema iz prošlosti, tramvaja u Novom Sadu koji odavno ne saobraća i železnice, koja je zauzimala potpuno drugačije prostore nego danas. Fotografije istih gradskih ambijenata prošlosti i sadašnjosti se prožimaju, a vagoni, šine i naši sugrađani iz prošlih epoha slobodno ulaze u današnje ambijente, dajući nam slobodu da razmišljamo o trajnosti i prekidima, o našim precima u gradu i o nama samima u tom istom gradu. Istorija se igra, stvari se menjaju više ili manje. Železnička stanica i železničke šine su mogle da ostanu na Limanu, moglo se dogoditi da tramvaj operiše do današnjih dana, da su društveno-političke i planerske struje bile drugačije. U tom slučaju danas bi imali tramvaje na ulicama pešačke zone kojima se bezbrižno šetamo u istorijskom centru, železničku stanicu iza Spens-a, na Limanskoj pijaci i aktivnu prugu koja bi tunelom prolazila kroz Petrovaradinsku tvrđavu.

 

Istraživanje obuhvata tri paralelna segmenta:

– istoriju tramvajskog i železničkog saobraćaja, koji obuhvata uspostavljanje, razvoj i ukidanje tramvaja i dislociranje železničkih pruga

– savremeni tretman javnih površina kuda su nekada išli tramvaji i vozovi

– virtuelnu turističku vožnju ulicama Novog Sada i posetu znamenitostima Novog Sada i Petrovaradina, koje se nalaze duž trasa ukinutih tramvajskih i železničkih pruga.

Istraživanje se ne bavi potencijalnim novim kapacitetima i trasama, već se bazira na istorijskoj ulozi železnice i tramvaja u Novom Sadu i savremenom tretmanu javnih površina.

Priča postaje posebno zanimljiva u godinama kada se ozbiljno razmišlja o vraćanju tramvaja kao kapacitetnog vida javnog prevoza u Novi Sad.

 

 

 

VIRTUELNA VOŽNJA TRAMVAJEM PO NOVOM SADU

U periodu kada je tramvaj funkcionisao, od 1911. do 1958. godine, u Novom Sadu su postojale dve linije, koje su povezivale četiri periferne tačke. One su se ukrštale u centru grada, na Trgu Slobode. Stoga je ovaj trg izabran za početno mesto virtuelnih i turističkih vožnji tramvajem, na četiri strane.

 

1. ZELENA TRAMVAJSKA LINIJA: TRG SLOBODE – PRISTANIŠTE U DUNAVSKOJ

Tramvaj u Zmaj Jovinoj ulici

Tramvaj u Dunavskoj ulici, u najstarijem delu grada

Prolazak pored Muzeja Vojvodine, ka Pristaništu, poslednjoj i prvoj stanici Zelene linije

 

2. BELA TRAMVAJSKA LINIJA: TRG SLOBODE – TEMERINSKA

Krivina tramvajske šine kod Vladičanskog dvora

Pašićeva ulica

 

Tramvaj na Trgu Marije Trandafil

Tramvaj skreće u Temerinsku ulicu, ka svojoj poslednjoj stanici na ovoj liniji

 

3. BELA TRAMVAJSKA LINIJA: TRG SLOBODE – FUTOŠKA ULICA

Tramvaj na početku Jevrejske ulice, prolazi pored foto-montiranih nekadašnjih kuća, danas Pozorišni trg

Pred kraj i početak Bele linije, Futoška ulica kod Jodne banje

 

4. ZELENA TRAMVAJSKA LINIJA: TRG SLOBODE – ŽELEZNIČKA ULICA (bivša Železnička stanica)

Početak južnog kraka Zelene linije na Trgu Slobode kod Gradske kuće

Današnja ulica Kralja Aleksandra

Tramvaj preseca Bulevar Mihajla Pupina

 

Trg mladenaca

Tramvaj u Železničkoj ulici preseca ul. Maksima Gorkog, na putu ka Železničkoj stanici

Krajnja i početna tamvajska stanica kod Železničke stanice Novi Sad

 

VIRTUELNA VOŽNJA ŽELEZNICOM (PARNJAČOM) PO NOVOM SADU

 

Zgrada nekadašnje Železničke stanice Novi Sad (1883-1944) i današnji ambijent Limanske pijace na istom mestu

 

5. ŽELEZNIČKA LINIJA: ŽELEZNIČKA STANICA – PETROVARADIN

Fotomontaža nekadašnjeg železničkog rešetkastog mosta preko Dunava, ukopljene u današnji ambijent Tvrđave i reke

 

Unutrašnjost rešetkastog kaveza železničkog mosta

Tunel kroz Petrovaradinsku tvrđavu

Izlazak voza iz tunela

 

Ulazak voza u Železničku stanicu Petrovaradin

 

6. ŽELEZNIČKA LINIJA: ŽELEZNIČKA STANICA – SUBOTIČKA PRUGA

Železnička postrojenja na Bulevaru Evrope

Ložionica i okretnica vozova na Subotičkoj pruzi

 

Unutrašnjost Ložionice

 

ISTORIJA TRAMVAJA U NOVOM SADU

Krajem 19. veka, uveden je omnibus, tramvaj sa konjskom vučom, kao prvi ozbiljan vid javnog prevoza u Novom Sadu, koji je povezivao Temerinski put, Pašićevu, centar, do Železničke stanice. Prvi tramvaj na struju u Novom Sadu pušten je u saobraćaj 30. septembra 1911, nakon što je grad dobio električnu energiju, 1910. godine. U prvo vreme je bilo 19 tramvaja i tri prikolice, koje su konstruisane u fabrici Ganz u Budimpešti. Pokretao ih je elektromotor od 110 V, dok su šine po kojima su voženi bile 1.435 mm, iste širine kao železničke šine.

Gradski prevoz kretao se duž dveju linija. Prva, bela linija je spajala Futošku kapiju i Temerinsku ulicu, a druga, zelena linija je povezivala Železničku stanicu na Limanu i Pristanište na početku/kraju Dunavske ulice.

Posle Prvog svetskog rata, uveden je autobuski sobraćaj, koji su u početku sačinjavala tri plava Škodina autobusa. Tramvaj je potpuno ukinut 1958. godine. Danas gradski saobraćaj u Novom Sadu opslužuju isključivo autobusi. Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2021. godine predviđa da će se sistem javnog prevoza putnika razvijati u dva vida: kao autobuski i tramvajski. U vreme kada je donet, pretpostavljalo se da će do 2015. godine biti ponovo uveden tramvajski šinski prevoz.

 

Gradovi u SFRJ koji su zadržali tramvajski saobraćaj

 

Primeri muzejskih i turističkih tramvaja u Evropi

 

ISTORIJA ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA U NOVOM SADU

Prvi voz je stigao u železničku stanicu Novi Sad 5. marta 1883. godine u 11:14. Novi Sad se nalazio na pruzi Budimpešta-Subotica-Novi Sad-Zemun, a železnička stanica se tada nalazila na mestu današnje Limanske pijace i pošte na Grbavici. Železnička stanica sazidana je 1882. godine, kao jednospratna građevina, a u njenom prizemlju smeštene su kancelarija šefa stanice, prometna kancelarija i blagajna. U jesen iste 1883. godine, otvoren je železnički most preko Dunava i probijen tunel ispod Petrovaradinske tvrđave. Železnička stanica Petrovaradin se nalazila odmah iza tunela, u zgradi današnjeg Lovotursa. To je bio preduslov da se železnica produži kroz Srem do Zemuna i preko Save do Beograda i Srbije, što se dogodilo već naredne godine.

Zgrada Železničke stanice Novi Sad iy 1882. je porušena u Drugom svetskom ratu, a posle rata je na istom mestu sazidana nova, takođe jednospratna stanična zgrada modernih linija, koja je bila u funkciji do 1964. godine, kada je ugašena, a zgrada porušena. Tada je ceo železnički čvor u Novom Sadu sa južnih delova grada strateški dislociran severno od centra, Podbare i Salajke, a nova železnička stanica je rezultat atraktivnog arhitektonskog rešenja. Tri godine ranije sagrađen je novi železničko-drumski most preko Dunava, veoma naprednog konstruktivnog rešenja od prednapregnutog betona, kojeg je konstruisao inženjer Branko Žeželj. Na žalost, most je porušen napadima NATO saveza 1999. godine. Tek je tokom 2017. godine izgledno da će Novi Sad ponovo dobiti stabilnu mostovsku vezu sa Sremom.

 

Uporedni prikaz nekadašnje i današnje železničke stanice u Novom Sadu

 

Železnički mostovi preko Dunava u poslednjih 120 godina

 

Veliki hol Železničke stanice Novi Sad, danas

 

Spomenik železničaru i spomen lokomotiva – parnjača, ispred ulaza u Železničku stanicu Novi Sad

Podaci: Weber, J; 150 godina železničkog saobraćaja u Vojvodini; www.sr.wikipedia.org