Рашка башта

Рашка башта представља скуп српских средњовековних грађевина, цркава грађених у рашком стилу, манастирских грађевина и утврђења у подручју средњовековне земље Рашке. Итинерер Рашка башта обухвата кружну линију у југозападној Србији, северној Црној Гори и Метохији која спаја значајне црквене и фортификацијске споменике из раног периода државе Немањића (од Стефана Немање до краља Милутина), од краја 12. до краја 13. века. Рашки стил градње карактеристичан је за српски средњи век и јединствен је у Европској цивилизацији јер спаја различите градитељске утицаје у посебан уметнички стил. Итинерер чини дугачак кружни пут који се пружа дуж савремених друмских саобраћајница, које у највећем делу прате трасе средњовековних караванских путева и других копнених комуникација.

 

За почетак вожње предлажу се Нови Пазар и околина, где је настала прва престоница немањићке државе Рас. Локација града Раса није у потпуности утврђена, али су истражена утврђења на узвишењима Градина (Трговиште, Пазариште) и Градина (Постење).

Црква Светих апостола Петра и Павла је најстарија сакрална грађевина у Србији. Помиње се као епископско средиште још у X веку, а време грађења није познато. Посебно је важна улога цркве у време Стефана Немање, оснивача династије Немањића, јер је била црквено средиште жупе око које је настало језгро српске средњовековне државе. Најстарији део чини кружна грађевина са куполом (ротонда) са каснијим доградњама. Око цркве је сачуван велики број старих надгробних споменика. Петрова црква се налази на периферији Новог Пазара, а од 1979. је на Унеско-вој листи светске културне баштине у оквиру целине Стари Рас са Сопоћанима.

Ђурђеви Ступови је манастир и стари црквени споменик у романском стилу са краја 12. века. Саградио га је Стефан Немања на врху доминантног узвишења изнад данашњег Новог Пазара као градитељски доказ његове политичке победе над супарницима. Манастирски комплекс је био напуштен у дугом периоду од око 300 година, а недавно је реконструисан, када му је враћен оригинални изглед и активан манастирски живот. Такође је на листи је светске баштине Унеско-а.

Сопоћани су једна од најлепших фреско-галерија европског сликарства 13. века, а монументалне композиције из живота Исуса Христа и Богородице представљају врхунац византијског сликарства. Ова врста уметности је још увек недовољно позната просечном западном посетиоцу, а уобличена у архитектуру романо-готског стила представља одличан спој источних и западних утицаја, синтезу историје уметности целе Европе, што карактерише рашки стил и укупну културну понуду Србије. Сопоћани су са Старим Расом под заштитом Унеско-а од 1979. године. Подигао их је краљ Урош као маузолеј свој и своје мајке у предивном природном амбијенту на извору реке Рашке.

 

Од Новог Пазара рашки итинерер води северно, долином река Рашке и Ибра до Краљева. У долинама реке Ибар и њених притока се налазе Павлица, Градац, Студеница, Жича и утврђени градови Брвеник и Маглич.

Градац је задужбина краљице Јелене, пореклом из француске династије Анжу, жене краља Уроша, која је на овој цркви применила елементе готског стила које је донела из своје прве домовине. Градачка црква је мања по димензијама од осталих владарских цркава, али не заостаје по лепоти и пропорцијама. Пре четрдесетак година црква је обновљена, када јој је враћен оригинални изглед из 13. века.

Студеница је још један Немањин манастир, а грађена је за маузолеј овог великог владара. Ово је један од најславнијих, најочуванијих и најбогатијих српских средњовековних манастира и један од најлепших примера рашке школе коју карактерише романичка спољашњост и унутрашњост осликана византијским фрескама, као и занимљива организација простора у комбинацији базилике и цркве централног плана са куполом. Студеничка црква је прототип свим каснијим монументалним владарским задужбинама и посвећена је Богородици. Саграђена је крајем 12. века од белих мермерних блокова и осликана врхунским фрескосликарством. Поред цркве, значајни су и други делови манастирске целине, припрата краља Радослава и Краљева црква из 13. века, трпезарија, конаци, улазна кула. Манастир је 800 година жив и активан, а од 1986. је на Унеско-вој листи светске баштине.

 

Жича се по важности сматра првом међу једнаким српским манастирима. Основали су је први краљ Србије Стефан Првовенчани и први архиепископ Сава, почетком 13. века. Жича је била седиште прве архиепископије српске цркве након стицања црквене самосталности 1219. и стога се сматра родним местом Српске православне цркве. До данас је остала значајно духовно средиште, место крунисања средњовековних краљева и миропомазања краљева из породица Обреновић и Карађорђевић. Током векова Жича је доста страдала, али јој је током дугогодишњих конзерватоских радова враћен оригинални изглед. Манастирска црква се препознаје по карактеристичној црвеној фасади. Жича је једна од најпосећенијих туристичких атракција у Србији.

Краљево је један од највећих градова дуж кружног рашког итинерера и велика раскрсница путева за Крушева, Крагујевац, Чачак, Нови Пазар и Косово. Код Краљева се Ибар улива у Мораву. Рашки итинерер одавде наставља ка западу, узводно долинама Западне Мораве, Моравице или Ђетиње, ка Ужицу.

Богородица Градачка је био манастир који је током векова разорен. На темељима средњовековне цркве саграђена је џамија која је у 19. веку претворена у цркву. Црква се данас налази у центру Чачка и представља парохијску, главну градску цркву. У источном делу цркве откривени су и презентовани камени слогови средњовековне цркве.

 

Један крак рашког пута се одваја код Пожеге и долази до Ариља, где се налази још један величанствен рашки споменик. Црква Св. Ахилија је била манастирска црква, задужбина краља Драгутина и седиште Моравичке епархије и митрополије. Данас је градска црква Ариља, у центру вароши. Одликује је оригинална структура у рашком стилу и одлично сачуван средњовековни живопис. Св. Ахилије није манастир и није владарска гробна црква, иако је краљ Драгутин градио за свој маузолеј.

Рашки итинерер од Пожеге наставља ка Ужицу, одакле се преко Златибора спушта на долину Лима. Цела долина ове реке је пребогата црквеним грађевинама, највише из 13, 14 и 15. века. Најзначајнија рашка грађевина у долини Лима је Милешева, коју је саградио краљ Владислав у првој половини 13. века, а 1236. су у њу пренете мошти Светог Саве, најпоштованијег српског свеца. Током каснијих векова наставила је да буде сведок важних историјских догађаја. Најважнија вредност манастирске цркве су фреске у унутрашњости храма изванредне лепоте. Композиција Анђела на Христовом гробу представља врхунац европске уметности 13. века. Поред ове фреске, која се сматра најлепшом фреском у српској култури, значајни су портрети средњовековних владара. Милешева је данас важно духовно средиште и место ходочашћа верника и туриста, окружена предивним пејсажом кањона реке Милешевке, који је заштићен као станиште угроженог белоглавог супа.

 

У долини Лима су значајн и манастири Бања код Прибоја, Давидовица, црква Светог Петра у Бијелом Пољу и манастир Ђурђеви Ступови код Берана, седиште жупе у Будимљу и данашње епископско седиште.

Долину Лима од Метохије раздваја планински превој Чакор између масива Проклетија и Хајле. Први црквени манастирски комплекс у Метохији на кружном рашком путу је Пећка патријаршија. Ово старо седиште српских црквених велидостојника се састоји од четири цркве повезане заједничком припратом. На листу светске баштине Унеско-а се налази од 2007. Средишња црква Светих Апостола припада рашком стилу градње.

Да би се заокружио рашки кружни пут у градићу Рашка, потребно је проћи северним Косовом до Митровице испод старог града Звечана и наставити даље долином Ибра. На овој деоници се налазе темељи некадашње величанствене Студенице Хвостанске у области Хвосно, у околини данашњег места Исток. Звечан је значајно утврђење изнад Ибра, одакле су се током средњег века контролисали каравански путеви на споју долине Ибра и Косовске висоравни. У близини Звечана се налази и славни манастир Бањска.

 

Рашком стилу градње припадају и три владарске задужбине на Косову и Метохији које припадају познијем периоду, када је у уметности и градитељству доминирао византијски стил грађења.

Бањска је владарска задужбина и гробна црква краља Милутина, највећег средњовековног градитеља међу владарима. Бањска је веома страдала током периода доминације Турака и данас је релативно мало остало од некадашње прелепе полихромне грађевине. У плану је систематска обнова Бањске.

Високи Дечани се налазе у Метохији, на обронцима Проклетија, где се овај планински венац додирује са равним метохијским пољем. Према субјективном мишљењу многих, Дечани су најлепша српска средњовековна црква. Карактеришу је монументалност, величина, одлична очуваност грађевине и фрескописа, бројни средњовековни детаљи (портали и прозори, полијелеј, иконостас), примењени предмети, иначе ретки у целој култури српског средњег века и богата ризница. Дечане су подигли краљеви Стефан Дечански и син Душан. Заједно са заштићеним природним пределом клисуре реке Дечанске Бистрице и Проклетија чини вредан културни предео.

На листу Унеско-а се налази од 2007.

 

Душан је себи подигао гробни манастир Светих Архангела код Призрена, који је данас у рушевинама. Бањску, Високе Дечане и Свете Архангеле или Арханђеле су подигла три средњовековна владара лозе Немањића у рашком стилу да би наставили континуитет монументалних задужбина својих славних предака, са Студеницом као градитељским прототипом.

Културно-историјске карте Рашка башта и Моравска башта публиковала је издавачка кућа „Жижа“ из Панчева у октобру 2003.